Интервју, Бранко Гогић в.д. директора ЈП ЕТВ за дневни лист “Данас”

04/07/2017 | Вeсти

Бранко Гогић, в. д. директора ЈП Емисионе технике и везе – Угледали смо се на Беч и Токио


Од 1965. године, када је саграђен, Авалски торањ је први пут ових дана добио оно што је туристима и излетницима више од пола века било преко потребно. На основу резултата спроведених истраживања и анкете о задовољству посетилаца торња на Авали, препозната је потреба за инвестирањем у овај значајан туристички објекат, каже на почетку разговора Бранко Гогић, в. д. директора ЈП Емисионе технике и везе.


– Откуд идеја и средства за то?


– Заједно са Министарством трговине, туризма и телекомуникација, које је финансирало пројекте, док је ЕТВ учествовало са мањим финансијским средствима, одлучили смо да страним и домаћим туристима и излетницима омогућимо нешто због чега ће се пријатније осећати, чешће долазити и дуже задржавати. Знали смо шта конкретно домаћи и страни туристи траже, а немају када дођу на Авалски торањ, па смо по узору на сличне објекте у свету (Беч, Токио) прилагодили и унапредили начин информисања и обавештавања туриста брошурама, каталозима, лифлетима. Коначно ће после седам година, након што су Београђани поново добили свој симбол или више од пола века након прве изградње торња, понуда бити заокружена садржајима које треба да има свака туристичка атракција и које Авала итекако заслужује: етно продавница, кафе бар, ново продајно место улазница, туристички инфо-центар, сувенирница Туристичке организације Србије, банкомат-мењачница и дечија играоница. У природном амбијенту планине Авала, а непосредно уз торањ изграђени су и опремљени: дечији парк са кафе баром за родитеље, теретана на отвореном (са 12 справа) и спортски терени (за мали фудбал/ рукомет и кошарку).

Данас можемо да кажемо да смо изградили оно што је Торњу и Авали недостајало. Туристима домаћим и страним, излетницима свих узраста, спортистима, деци и родитељима, београдско популарно излетиште ставља на располагање објекте и терене о којима се до јуче само говорило.


– Ово је највећа инвестиција у Авалски торањ од његове изградње?


– Авалски торањ од изградње и пуштања у рад 2010, никада није завршен до краја у туристичком погледу. Туристима је био доступан само видиковац на 122 метру торња. Препознавши значај, али и недостатак на овој важној туристичкој локацији, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је путем Конкурса за доделу субвенције и дотације за пројекте развоја туризма у 2016. и 2017. години, издвојило средства за ЈП „Емисиона техника и везе“ ради реализације Пројекта уређења комплекса Авалског торња због унапређења туристичке понуде. Пројекат се изводио у две фазе. Са реализацијом пројеката се кренуло 26. јула прошле године и за 11 месеци смо завршили све радове. То је својеврсни успех свих нас. Реализација овог пројекта представља највећи подухват у изградњи и уређењу простора за туристичке посете у Србији током 2016. и 2017. године.

Примењујући највише европске стандарде и уважавајући сваку категорију туриста, направљен је и лифт за особе са инвалидитетом и дечија колица, као и рампа за прилаз дечијем игралишту и други прилази до улаза у торањ и боље повезивање свих пратећих садржаја. Уведен је и нови модернији систем за контролу приступа посетилаца торња и продају карата (софтверска решења, опрема и рампе), чиме је омогућен још бољи увид у број посетилаца, као и безбедност сваког појединца. Осим изградње бројних објеката у затвореном и на отвореном простору комплекса, паралелно су се изводили радови на постављању јавног осветљења, уређењу зелених површина, проширењу прилаза за аутобусе, уградњи путоказних табли, двогледа на видиковцу торња. Није небитно поменути, да су пре свих поменутих радова уложена знатна средства чиме је санирано, поправљено или замењено све што је било неопходно на самом Торњу, а што није рађено од његове изградње. Најважнији од тих радова су постављање нове хидроизолације на свих пет нивоа торња, целовито реновирање терасе Видиковца, санитарних просторија и комплетна санација свих оштећених делова. Град Београд је урадио велику ствар тиме што је асфалтирао пут од подножја до врха Авале. Како би сачували од заборава, поставили смо изложбену витрину са отисцима шака јавних личности који су учествовали у изградњи новог торња. Међу 105 бетонских одливака са отисцима шака налазе се отисци Ане Ивановић, Новака Ђоковића и многих других. Торањ је сада, у много чему, блиставији него што је био када је отворен.


– Како изгледа дигитализације ТВ у Србији две године након гашења аналогне телевизије?


– Прелазак на дигитално емитовање телевизијског сигнала смо завршили 7. јуна 2015, пре рока одређеног у Женеви и добили признање из Европе, док неке земље у окружењу још увек нису завршиле овај процес. О квалитету дигиталне слике и тона набоље могу да говоре сами гледаоци. Све што од њих сазнајемо као и наша истраживања говоре да су грађани Србије добили најквалитетнији дигитални сигнал и могућност пријема минимум 20-ак ТВ програма. Имамо дигиталну технологију какву у овом тренутку, на целој својој територији, нема више од пет – шест држава у Европи. Србија има и већу покривеност становништва дигиталним сигналом од просека најразвијенијих европских држава која износи 98,37 одсто.

Посебно се поносимо што смо у Сомбору и Кикинди саградили две импресивне, потпуно нове, емисионе станице са антенским стубовима висине од по 105 метара и данас беспрекорним сигналом покривамо шире регије око њих. Пуштањем у рад емисионих станица у Сомбору и Кикинди покрили смо дигиталним сигналом у Војводини 1.945.436 становника или 99, 71 одсто од укупног броја становника Војводине. Остало је да током ове и наредне године дигиталним ТВ сигналом покријемо и места у залеђу Вршачког брега: Марковац, Гудурица, Мало Средиште и део Великог Средишта, до којих ТВ слика није допирала ни у време аналогне телевизије. Тиме би Војводину покрили дигиталним ТВ сигналом са скоро 100 одсто. Успешно смо обновили 165 емисионих станица, без чега такође не бисмо успели да завршимо процес дигитализације. Национални, регионални и локални ТВ емитери задовољни су квалитетом услуге које им пружамо, опремом коју поседујемо и значајно већом зоном покривања у односу на аналогну еру. У складу са европским препорукама, преласком на дигитално емитовање телевизијског програма, ослободили смо фреквентни спектар изнад 800 мегахерца, чиме је држава продајом тих фреквенција мобилним оператерима, зарадила 105 милиона евра. Из наведеног је очигледно да је дигитализација свима донела корист.


– Да ли сте почели са враћањем кредита ЕБРД-у, узетог за завршетак процеса дигитализације?


– Две рате за отплату кредита су стигле на наплату. Обе су исплаћене у уговореним роковима. Ипак један од услова за добијање кредита од Европске банке за обнову и развој, био је да и Радио телевизија Србије, као наш највећи корисник, потпише Уговор и плаћа услуге емитовања. Са РТС-ом још увек није потписан Уговор, али се надам да ћемо и то питање решити веома брзо. Имали смо разговоре, настављамо даље са преговорима и сигуран сам у веома брз и позитиван исход тих разговора, уз пуно разумевање за реалне проблеме са којима се и РТС суочава.

– Можете ли да створите неки нови извор прихода?

 

– Покушавамо да дођемо до нових извора прихода. ЈП ЕТВ је прошле године заједно са Телекомом Србија основало предузеће „мтс АнтенаТВ“, како би искористили слободне капацитете у трећем мултиплексу. То је „Паy ТВ“ сервис, доступан свима који ТВ сигнал примају путем кровне или собне антене. На овај начин смо понудили грађанима пакет разноврсних програма. Промотивна акција траје до краја августа и кошта 599 динара месечно. У пакету су 23 различита програма од спортских (Арена 1,2,3,4,5), цртаних, филмских, културно-образовних, пољопривредних. На овај начин би грађани који се одлуче за овај пакет у просеку могли да гледају минимум 45 ТВ програма.


Кроз историју емисионе станице

У „Музеју, Галерији, школи“ изложено је више стотина уређаја, који приказују развој радиотехнике и електронске технологије, од открића и прве употребе па до данашњих дана. Изложен је велики број раритетних уређаја који су изван употребе више од пола века, а још увек су у функцији, као и више од 200 пејзажних, техничких и радних фотографија великих формата, које представљају емисионе станице и живот у њима, а ауторска су дела инжењера


Планови
Планирамо да изградимо још неке погодности за туристе на комплексу Авалског торња, како би Торањ у туристичком смислу био активан 365 дана у години. Припремамо израду планова за дигитализацију радија у стандарду ДАБ+, што је тренутно једна од главних тема у Европи. Стало нам је да обновимо постојећу ФМ мрежу којом емитујемо програме Радио Београда и Радио Новог Сада. На томе озбиљно радимо и да немамо финансијских проблема већ би је опремили најмодернијом технологијом. Ширење постојеће мреже за дигиталну телевизију, где год нам то технички услови дозвољавају, како бисмо повећали проценат покривености становништва. Увођење нових технологија и сервиса у постоје}ој мрежи (ХббТВ, аудио дескрипција, титловање садржаја) је нешто на чему ћемо стално морати да радимо како бисмо пратили нова технолошка достигнућа. То су неки од планова за реализацију у току ове године.


„Остало је да током ове и наредне године дигиталним ТВ сигналом покријемо и места у залеђу Вршачког брега: Марковац, Гудурица, Мало Средиште и део Великог Средишта, до којих ТВ слика није допирала ни у време аналогне телевизије”

комплетан интервју погледајте на http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2017/turizam_sajt_1.pdf