slika5.jpg
slika11.jpg
avala-tower-near-belgrade-1540x755_c.jpg
slika2.jpg
slika1.jpg
slike3.jpg
slika6.jpg
slika8.jpg

ETVesti / Akcije

Preko sto besplatnih TV programa širom Srbije - Pola godine besplatne digitalne zemaljske televizije -

      Najkompleksniji i najvažniji napredak u istoriji televizije u Srbiji, prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa kroz mrežu zemaljskih predajnika, završen je pre skoro pola godine. Poslednji analogni TV predajnici u Srbiji ugašeni su još 7. juna 2015. godine i sada smo u prilici da sumiramo rezultate, iskustva i utiske.


Za uspešno sprovođenje procesa digitalizacije bilo je potrebno da budu ispunjena dva ključna uslova:

- da bude izgrađena i puštena u rad mreža za multipleksiranje, prenos i emitovanje digitalnog signala i

- da svi građani čiji uređaji televizijski signal primaju pomoću antene sa zemaljskih predajnika obezbede

  novu opremu neophodnu za prijem digitalnog signala – set top box.

Za realizaciju prvog uslova za uspešenu digitalizaciju, izgradnju mreže za emitovanje i njeno održavanje u punom pogonskom stanju, zaduženo je i odgovrno Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze. Rok za kompletno izvršenje zadatka je bio do 17. juna 2015. godine kako bi Republika Srbija ispunila međunarodno preuzetu obavezu da prelazak na digitalno emitovanje do ovog datuma.

U vremenskom periodu zima-proleće 2015. godine, koji je, zbog vremenskih uslova, jako nepovoljan za obavljanje bilo kakvih radova, trebalo je dopremiti, instalirati i pustiti u rad opremu na 208 lokacija širom Srbije, mahom smeštenih na visokim i nepristupačnim planinskim vrhovima. Da je zadatak bio težak i kompleksan znamo i zbog toga što je oprema montirana na istim lokacijama na kojima su već decenijama radili analogni TV predajnici i da je moralo da se vodi računa da analogno emitovanje nije smelo da bude isključeno ili na bilo koji način ugroženo pre, Pravilnikom o prelasku, planiranih termina. Bez obzira na sve poteškoće i uslove, 17. jun smo dočekali bez analognog servisa u etru, 97,82% stanovnika Srbije je bilo u mogućnosti da i dalje gleda televiziju, ovaj put digitalnu, a za poštovanje rokova dobili smo i pohvale od međunarodne unije za telekomunikacije.

Kako je sve to teklo, kakva je situacija danas i šta su dalji planovi govore dva najodgovornija čoveka u ETV: VD direktora Branko Gogić i tehnički direktor Slađan Stanković.

Ovaj važan posao je završen uspešno i na vreme. Da  li ekipe koje su danonoćno radile na montaži, testiranju i puštanju opreme u rad, imaju vremena da se odmore i osveže?

To je tačno, veliki posao je završen. Oni koji su ga izneli kvalitetno i do kraja dobili su čestitke i pohvale, ali ovaj veliki posao je otvorio nekoliko novih tako da nije bilo mnogo vremena za odmaranje i uživanje. Ugradnjom opreme i njenim puštanjem u rad ne završava se posao koji se zove izgradnja mreže. DVB T2 mreža, bolje reći tehnologija na kojoj ona radi, veoma je kompleksna i neophodno je, posle puštanja u rad raditi njeno detaljno podešavanje da bi se dovela u optimalano operativno stanje.

Prilikom izradnje mreže nije bilo vremena da se na svim emisionim stanicama urade kompletni poslovi pa su završavani samo oni od kojih je zavisila funkcionalnost sistema. Na mnogo manjih stanica ugrađeni su predajnici ili repetitori (Gep fileri), emitovanje je obezbeđeno, ali preko antenskih sistema koji su tamo u radu već više decenija. Planom je bila predviđena njihova zamena, ali je njena realizacija bila moguća tek kada je navažniji zadatak obavljen: prelazak na digitalno emitovanje pre 17. juna 2015.godine. Veliki broj ekipa još uvek je angažovan na ovom poslu.
Naša mreža je odjednom postala jedina mreža preko koje građani Srbije mogu da gledaju televiziju, a da nemaju obavezu plaćanja nadonkade svakog meseca. Do gašenja analognog servisa postojalo je pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem i preko sto sa lokalnim i regionalnim pokrivanjem. Svaka od tih televizija je imala sopstvenu mrežu za emitovanje, čime je odgovornost za postojanje zemaljske televizije bila na neki nači podeljena na sve emitere. Prelaskom na digitalno emitovanje potpuna odgovrnost za postojanje zemaljske televizije prenešena je na operatora digitalne mreže, tj. na JP ETV. Zbog toga je upravljanje mrežom i njeno održavanje u punom pogonskom stanju postalo veoma značajno pa smo formirali ekipu stručnjaka čiji je to isključivi zadatak.
I na kraju, ali ne manje važno, gašenjem analognih predajnika, na emisionim stanicama je ostalo preko 500 emisionih uređaja, linkovskih veza i druge opreme sada već potpuno nepotrebnih. Tu opremu je potrebno demontirati, uskladištiti, popisati i sa njom uraditi ono što je najracionalnije, uz poštovanje svih standarda kada je upravljanje otpadom i raspolagnje državnom imovinom u pitanju.
Zbog svega toga za naše ekipe i dalje nema odmora, i dalje smo u punom pogonu.

 

Šta su bili najveći izazovi u tih nekoliko meseci koji su možda mogli da pokvare „slavlje“?

Mnogo vremena je potrošeno u planiranju svih aktivnosti za ovu završnu fazu digitalizacije, znali smo šta nas čeka i bili smo spremni na to. Ali, kako to obično biva, isporuka opreme, pa samim tim i njena montaža, započela je u februaru, a poznati su vremenski uslovi u to doba, naročito na planinama. Mnoge emisione stanice bile su zavejane snegom, teško ili nikako pristupačne. Na Kopaoniku smo transport opreme radili sa ratracima – snežnim vozilima, negde su čistači snega išli ispred šlepera sa opremom, ali konačno sve je bilo u pravo vreme na pravom mestu. Drugu veliku opasnost predstavljala je činjenica da su naki važni stubovi za smeštaj antenskih sistema završavani otprilike u isto vreme kada su antene trebalo već da budu montirane, pa je postojala mogućnost „proklizavanja“. Srećom, kao i velikim zalaganjem ljudi, i ovde je sve završeno kvalitetno i na vreme. Imali smo i odgovorne isporučioce opreme koja je isporučivana i montirana prema dogovorenoj dinamici, bez kašnjenja.

 

Kakvi su rezultati sa terena kada je u pitanju pokrivanje digitalnim signalom, šta pokazuju merenja u poređenju sa projektovanim vrednostima?

Rezultati su u skladu sa očekivanjima ili, na mnogim mestima, nešto bolji. Naše ekipe su u proteklih 6 meseci, sa dva merna vozila, obišle celu Srbiju prevalivši preko 80.000 kilometara, ne samo zbog merenja već su odlazili na konkretne adrese građana koji su imali problema sa prijemom da bi im pružili pomoć pri montaži i konfiguraciji uređaja. U najvećem broju slučajeva ispostavljalo se da su problemi sa prijemnom opremom (antene, kablovi, konektori, Set top boksovi ili TV prijemnici) bilo da je oprema bila neadekvatna, bilo da je bilo nerazumevanja kako je treba povezati. Tamo gde smo merenjima ustanovili da zaista postoji problem sa prijemnim signalom „u hodu“ smo radili projekte i montirali dodatne uređaje radi pokrivanja takvih područja. Sada sa sigurnošću tvrdimo da je besplatan TV signal dostupan za skoro 98% građana Srbije, jer to više nije planski već merenjima verifikovan podatak.

 

Šta smo od novih servisa ponudili gledaocima (ili ćemo to učiniti uskoro)?

Naša DVB T2 platforma omogućava dosta novih servisa, a šta će biti iskorišćeno u mnogome zavisi od emitera – pružalaca medijskih usluga. Do sada je nekoliko emitara aktiviralo elektronski programski vodič, nekoliko domaćih serija je titlovano na srpski jezik tako da su gledaoci sa oštećenim sluhom mogli da „pozovu“ titlove i na taj način u potpunosti prate program. Audio (deskriptor) opis je fukcija kojom gledalac sa oštećenim vidom može da „pozove“ poseban tonski kanal na kome narator opisuje šta se trenutno dešava na ekranu, između dijaloga. Kada će i koliko programa sa ovim opcijama biti ponuđeno zavisi od emitera, ali i od nadležnih koji bi trebalo da regulativom obavežu nosioce licenci, posebno za nacionalno emitovanje, na određenu kvotu ovakvih programa. Planiramo uskoro da radimo i prva testiranja HbbTV (Hybrid broadcast broadband TV) servisa. HbbTV je novi servis koji omogućava da dok gledamo neki program putem „klasične“ televizije, prozovemo i gledamo na istom TV ekranu i dodatni sadržaj koji stiže preko interneta i na taj način se dopunjuju informacije iz redovnog programa. Za ovu funkciju neophodno da prijemnik (televizor ili Set top boks) podržava ovu opciju i da bude povezan sa internetom.

 

Instalirali smo opremu za tri multipleksa, a u radu su dva (pa ni oni sa punim kapacitetom). Da li će uskoro početi korišćenje i trećeg multipleksa?

Plan je da se treći multipleks iskoristi kao platforma za posebnu ponudu servisa „plati i gledaj“, kao što se to već radi na svim drugim platformama. Korisnici će blagovremeno biti obavešteni o ovoj usluzi.
Deo frekventnog spektra koji je od svog postanka pa do skoro koristila televizija je, prelaskom na digitalno emitovanje, oslobođen. Javno nadmetanje za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija u radio-frekvencijskim opsezima 791-821/832-862 MHz za teritoriju Republike Srbije, koje je sprovela Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge – RATEL je upravo završeno. Ostvaren je prihod od preko 105M€. Da li očekujete da se deo tog novca uloži u dalji razvoj zemaljskog emitovanja?
Oslobađanje spektra je svakako urađeno uz veliki doprinos ETV, a na račun radiodifuzije. Mi smatramo da bi deo ovako ostvarenih sredstava trebalo da bude opredeljen za dalji razvoj zemaljskog emitovanja, posebno imajući u vidu da je jedino na našoj platformi gledanje televizijskh programa potpuno besplatno za krajnjeg korisnika, kao i to da je JP ETV ponelo najveći teret oslobađanja frekvencija  i stvaranja uslova za dividendu i prihod od prodaje obezbedivši novu opremu kroz kredit Evropske banke.