slika5.jpg
slika11.jpg
avala-tower-near-belgrade-1540x755_c.jpg
slika2.jpg
slika1.jpg
slike3.jpg
slika6.jpg
slika8.jpg

Rečnik pojmova

STB - Set top box

Uređaj koji ima ulogu obrade digitalnog signala primljenog antenom, kako bi se prilagodio prikazivanju na TV prijemniku

Povezuje se, sa jedne strane sa prijemnom antenom, a sa druge sa televizorom - i to na taj način, da se na ulaz uređaja povezuje prijemna antena, a iz njega izlazi prilagođen TV signal.

Digitalni TV signal u sebi nosi upakovane podatke o TV slici i prenosi ih od predajnika do prijemne antene. Kada signal stigne do antene, kablom ulazi u STB, gde se vrši njegovo prepoznavanje, i pretvaranje digitalnog signala u TV sliku. Bez ovog digitalnog prijemnika nije moguće raspakovati digitalni signal i iz njega "izvući“ sliku koju treba prikazati.

Postoje i televizori sa digitalnim prijemnikom integrisanim u sam TV prijemnik. Bilo da se kupuje takav televizor ili samostalni STB, neophodno je ustanoviti da li je on namenjen prijemu digitalnog signala DVB-T, ili DVB-T2 standarda.

Aspect ratio - 16:9 / 4:3

Predstavlja format slike - odnos širine i visine.

Kod SDTV-a je taj odnos 4:3, što znači  da je slika po širini 1.3 puta duža nego po visini. U isto vreme, igrani filmovi koji su snimani na filmskim trakama i bili predviđeni za prikazivanje na bioskopskom platnu, imali su nešto drugačiji format slike. Posledica ovoga je to što je prikom prikazivanja filmova na TV ekranima moralo da se pribegne prilagođavanju filmske slike formatu televizora (4:3). Ovo prilagođavanje se izvodilo na više načina:

Prikazivali bi filmsku sliku onako kako je snimljena, ali to je zahtevalo da se iznad i ispod slike postave crne štrafte. Ovo je podrazumevalo smanjivanje slike i kvarilo ugođaj gledanja filma, a pri tom je deo ekrana ostajao neiskorišćen.

Da bi se to izbeglo, slika se ponekad prikazuje tako da ispuni ceo ekran, bez neiskorišćenih površina na njemu, ali tada se seku i gube krajnji levi i krajnji desni deo slike. Ni to nije zgodno rešenje jer iako se u najvećem broju scena glavno zbivanje odvija u središnjem delu kadra, ipak je gledalac na gubitku jer mu je uskraćena čitava slika.

Sada, kada je uveden novi standardni format, nema potrebe za svim ovim zahvatima nad filmskom slikom. Takođe, ljudsko oko ima tu osobinu da mnogo jasnije vidi i bolje opaža u horizontalnom nego u vertikalnom pravcu. To je uzeto u obzir prilikom razvoja novih televizora pa je sada format ekrana sličan formatu bioskopskog platna, tj. upadljivo širi.

SDTV - Standard Definition Television

Pod pojmom standardne televizije podrazumeva se televizija kakva nam je svima poznata

On označava televizijsku sliku formata 4:3, rezolucije 720x576. Pritom, treba napomenuti da se ovaj pojam ne odnosi nužno na standardni televizor, onaj starinski, kockastog oblika. Ne treba da buni to što se SDTV signal takođe prenosi i digitalno i emituje  na ekranima visoke rezolucije. Štaviše, danas se u našoj zemlji uglavnom  i gleda samo SDTV, bez obzira na to kakav TV prijemnik poseduje domaćinstvo-stari tip televizora ili neki savremniji LCD ili plazma TV.  Mahom sve domaće  televizije emituju samo SDTV sadržaj, dakle u rezoluciji 576 (iako televizor ima mogućnost prikazivanja i veće rezolucije od ove) i sa slikom formata 4:3 (iako televizor ima ekran formata 16:9). To je često uzrok nezadovoljstva kupaca takvih televizora koji su očekivali da će sa novim televizorom automatski imati i kristalno jasnu sliku, što naravno nije slučaj. Jer, neretko se događa to da je na ekranima modernih TV prijemnika slika bleđa (u slučaju LCD-a), neretko i mutnija, a kako je emitovana u formatu 4:3 na ekranu formata 16:9, pojavljuju se i crne štrafte levo i desno od slike. To ne treba da čudi kada se zna da se na ekranu prikazuje slika samo u unolikoj  rezoluciji u kojoj  je emituje određena TV stanica.

HDTV - High Definition Television

Televizija visoke rezolucije koja se javlja u dve verzije:

1280x720 piksela ili 1920x1080 piksela. Iako se razvijaju ekrani koji podržavaju još znatno bolju rezoluciju, za sada je rezolucija 1080 standardna najviša rezolucija ekrana televizora koji se kupuju za domaćinstvo.

Na TV prijemnicima je uvek jasno istaknuto kolika je rezolucija ekrana. Kada je reč o ekranima koji mogu da prikažu sliku u  HD rezoluciji, postoji niz oznaka koje se koriste, a neretko umeju da zbune kupca. Neke od uobičajnih oznaka su:

  • HD 720i
  • HD 720p
  • HD 1080i
  • HD 1080p

Rezolucija 1080 je svakako viša od rezolucije 720, ali obe spadaju u visoku rezoluciju (HD). Pometnju unose slova p i i. Ona se odnose na način isrtavanja slike na ekranu. Naime, slika na televizijskom ekranu (kako na starijim tako i na savremenim televizorima) se iscrtava red po red, ne cela odjedanput. Slično kao kad matrični štampač isrtava sliku na papiru - red po red, samo je to kod televizije neuporedivo brže pa to ne primećujemo.

Slovo i (interlaced) ukazuje na to da se slika na ekranu iscrtava u dva maha: prvo se iscrtava svaki parni pa odmah potom svaki neparni red. Sve to se naravno odvija dovoljno brzo pa se ne primetiti da slika nije cela. Ovo je nasleđeno od SDTV-a.

Slovo p (progressive) u oznaci rezolucije znači da se slika na ekranu iscrtava upravo red po red - bez preskakanja. Ovo je bitno za velike ekrane, veće od standardnih, jer su se  na njima ranije uočavale smetnje u vidu treperenja, pogotovo prilikom prikazivanja  vrlo dinamične slike. Uz primenu ovakvog iscrtavanja slike, dakle bez preskakanja redova, treperenje se gubi.  Ovakva slika se smatra boljom, što ona svakako i jeste, ali ljudsko oko u praksi na manjem ekranu teško može da primeti razliku između rezolucija 1080i i 1080p. Rezolucija označena sa HD 1080p trenutno predstavlja sam vrh po pitanju jasnoće slike na TV prijemniku. Ovu rezoluciju nazivaju još i FULL HD, TRUE HD  i ULTRA HD.

Treba napomenuti i to da ekran visoke HD rezolucije ne podrazumeva to da će slika na takvom televizoru automatski biti te rezolucije, bez obzira na to šta se gleda. Samo ukoliko se emituje sadržaj koji je snimljen u HD-u, i prikazana slika će biti HD.

Analog switch off – ASO

Podrazumeva gašenje analognih predajnika i potpun prekid emitovanja analogne televizije

ASO praktično predstavlja datum prelaska na emitovanje isključivo digitalne televizije. Za Evropu, taj propisani datum je 17. Jun 2015, godine. To znači da od tog dana prestaje obaveza zemalja koje pre tog roka počnu da emituju isključivo digitalni signal da vode računa  o snagama svojih predajnika i kanalima koje koriste za emitovanje kako ne bi ometali one koji još uvek nisu prešli na digitlno emitovanje. U mnogim zemljama je već sada izveden ASO, a u svim zemljama članicama EU on će se obaviti najkasnije do juna 2012.godine.

Digital switch over – DSO

Za razliku od ASO koji, kao što je rečeno, podrazumeva jedan datum, izraz DSO se odnosi na vremenski period u kome se sprovodi uvođenje emitovanja digitalnog signala i postepeno gašenje pojedinih analognih predajnika

DSO se uglavnom odvija po regionima i to tako da se najpre obezbedi dovoljna pokrivenost digitalnim TV signalom te određene oblasti, pa se potom ugasi anlogni predajnik. I tako redom, sve dok se na području čitave države ne uspostavi  ASO i uvede emitovanje samo digitalne televizije. DSO podrazumeva korišćenje jednog broja kanala za analogno i dodatnog broja kanala za uporedo, digitalno emitovanje. Kako su usled velikog broja radio i tv stanica koje emituju svoje programe u Srbiji, gotovo sve frekvencije zauzete, kod nas se neće sprovoditi DSO, već samo ASO.

DVB - Digital video broadcast

DVB - Digital video broadcast (Emitovanje digitalnog signala slike). U zavisnosti od toga kojim putem se on emituje, poznati su sledeći standardi:

  • DVB-C Digital video broadcast - CABLE - putem kabla do tv prijemnika (kablovska digitalna televizja)
  • DVB-S Digital video broadcast - SATELLITE - putem satelita (satelitska digitalna televizija)
  • DVB-T Digital video broadcast - TERRESTRIAL - putem mreže predajnika na zemlji

DVB-T (Digital video broadcast - TERRESTRIAL)

DVB-T i DVB-T2 su skraćenice koje se odnose na skup standarda koji moraju bitit ispunjeni prilikom formiranja digitalnog TV signala. Ti dogovoreni standardi propisuju načine na koje se digitalizovani signal dalje obrađuje kako bi se jače komprimovao, gušće upakovao i lakše distribuirao. Naime, nije dovoljno digitalizovati signal i emitovati ga pa da on bude automatski razpoznatljiv TV prijemniku, jer treba imati na umu da su svuda oko nas razni digitalni signali, kao npr. signali radija, satelitailimobilne telefonije. Na prijemnoj strani, potrebno je podesiti prijemni uređaj tako da on može da prepozna signal koji je primljen, kako bi ga tačno tumačio i ispravno raspakovao sadržaj koji treba da bude prikazan na ekranu. Zbog toga je neophodno dogovoriti način na koji će biti moguće prepoznati i izdvojiti signal digitalne televizije iz mora drugih digitalnih signala koji svakako dolaze do prijemne antene. Takođe, potrebno je da sadržaj snimljen u nekoj drugoj državi bude lako emitovan i na domaćoj televiziji. Tako, recimo, neki prenos utakmice koja se trenutno igra u inostranstvu i koju snima neka strana televizija, treba uživo preneti na našoj televiziji uz korišćenje studijske, emisione i prijemne opreme kojom raspolažemo. Upravo zato je standardizacija digitalnog signala i neophodna. U tom smislu je postignut dogovor na nivou Evrope, Rusije, Australije, Grenlanda, najvećeg broja afričkih,  azijskih  i još nekih država o osnovnim karakteristikama digitalnog TV signala. Te dogovori su obavezujići i svi moraju da ih poštuju kako bi signal mogao da se nesmetano distribuira među tim zemljama i da bi TV prijemnici i ostala oprema mogli da se podese i usaglase. Objedinjeni, svi ovi standardi obeležavaju se sa DVB-T.

Važno je napomenuti da se sve navedeno odnosi na distribuciju signalakorišćenjem mreže predajnika na zemlji-terrestrial.

DVB-T2 (Digital video broadcast-terrestrial 2)

Druga generacija DVB-T, njena naprednija verzija koja podrazumeva mogućnost emitovanja još većeg broja programa (u istom frekvencijskom opsegu), uz sliku još otporniju na smetnje.

  • Veći broj progama u istom kanalu obezbeđenje MPEG-4 kompresijom.
  • Veća otpornost na smetnje postignuta je uvođenjem rotiranog konstelacionog dijagrama, drugačijom organizaciom makroblokova i većim zaštitnim intervalom.
  • Veći bitski protok omogućen je većim brojem nosilaca-modulaciona šema 256-QAM, što je od posebnog značaja za emitovanje u HD rezoluciji.

Veći broj programa podrazumeva i potencijalno veći broj TV stanica kojima će biti omogućeno emitovanje. Na taj način će korist od prelaska na DVB-T2 standard osetiti kako gledaoci (kojima će se proširiti ponuda programa i omogućiti bogatiji izbor), tako i država (koja će moći da prihoduje od većeg broja emitera).

Ovu mogućnost emitovanja još većeg broja TV programa omogućili su razvoj i unapređenje metoda kompresije digitalnog signala. Naime, ove metode obezbeđuju mogućnost daljeg sažimanje podataka o TV slici tako da zauzimaju još manje mesta u okviru istog TV kanala, nego u slučaju korišćenja DVB-T. Na ovaj način se dodatno oslobađa mesto u jednom TV kanalu za neki drugi sadržaj-program ili servis.

Proizvod ovih napora da se iznađe način za efikasnije korišćenje postojećih kanala je nov kompresioni standard – MPEG-4 verzija 10 (H.264/AVC).

Veoma je bitno naglasiti da sve ove prednosti dolaze uz određenu cenu. Ona se ogleda u neophodnosti promene prijemne opreme. Prijem signala koji je obrađen MPEG 4 standardom je jedino moguć korišćenjem posebnog digitalnog prijemnika. Naime, TV signal je sada sažet i gušće upakovan u kanal, pa ga je potrebno i raspakovati  na odgovarajući način, pomoću posebnog posebnog set top box-a namenjenog prijemu DVB-T2 signala. Taj prijemnik je opremnjen MPEG 4 dekoderom. Ovo praktično znači da će čak i gledaoci koji  su kupili FULL HD tv prijemnike (osposobljene za prijem digitalnog signala u DVB-T standardu, bez korišćenja  set top box-a), morati da ih povežu sa novim set top box-om koji u sebi ima MPEG 4  dekoder. To je veoma značajna stavka o kojoj je potrebno voditi računa prilikom donošenja odluke o modelu tv prijemnika koji se kupuje.

DVB-T2 je posebno razvijan imajući na umu potrebu, koja će se neminovno javiti u narednom periodu, za emitovanjem sve većeg broja programa u HD rezoluciji.

Takođe, nije zanemariva ni činjenica da je za emitovanje signala po DVB-T2  standardu potrebno i značajno manje električne energije-energetski je ekonomičniji.

Sada, polako, mnoge zemlje prelaze sa DVB-T  na DVB-T2 . Naša zemlja se vrlo rano, još među prvima opredelila za DVB-T2  standard, dok je taj koncept još bio u povoju, prepoznavši na vreme njegove prednosti.

Treba napomenuti i to da DVB-T  i DVB-T2  nisu jedini standardi oko kojih je postignut dogovor. Postoji ih još nekoliko različitih. Neki važe za prostor severne Amerike, drugi za prostor južne, posebni za teritoriju Kine, itd.

DTV (Digital Television/digitalna televizija)

Skup novih tehnologija primenjenih u snimanju, odašiljanju i prikazivanju televizijske slike. Donosi mnoge prednosti u vidu:

  • prijema slike bez ikakvih smetnji
  • lakšeg skladištenja snimljenog materijala
  • lakše i efektnije obrade slike
  • daleko većeg broja programa
  • razvoja novih usluga (tipa teleteksta, ali daleko naprednijih)
  • olakšanog praćenja programskog sadržaja osobama sa oštećenim sluhom
  • višejezičnost
  • lako snalaženje u moru televizijskog sadržaja koji nam se nudi (korišćenjem EPG)
  • i do 5 puta jasniju sliku (HDTV)
  • interaktivnost (koju nam omogućava usluga VOD i njoj slične)

Piksel

Piksel je najmanji deo slike. Svaki ekran se sastoji iz određenog broja piksela, koje je moguće videti i golim okom kada se dovoljno blizu približite ekranu i dobro se zagledate u neku tačku. Oni predstavljaju osnovni gradivni element svakog ekrana - televizora, računarskog montira, ekrana mobilnog telefona ili digitalnog fotoaparata, itd. Piksel je u osnovi ćelija kojoj je moguće menjati boju i nivo osvetljenosti. Slika sa više piksela može da prikaže više detalja, sa finijim prelazima između različito obojenih površina  slike, pa je takva slika jasnija i oštrija.

Rezolucija

Broj piksela koji sačinjavaju jedan ekran. Što je ovaj broj veći, to je veći kvalitet i oštrina prikazane slike. Poređani u horizontalni red, jedan do drugog, pikseli obrazuju jednu liniju televizijske slike. Rezolucija televizijskog ekrana standardne televizije je 720x576. Ovo je proizvod broja piksela koji se nalaze duž jedne linije slike, i broja tih horizontalnijh linija koje sačinjavaju ekran. Dakle, to je ukupan broj piksela iz kojih se sastoji slika. U skraćenom obliku, rezolucija nekog ekrana TV prijemnika se uglavnom izražava brojem linija, a ne brojem piksela, pa se tako rezolucija ekrana koji se sastoji iz 1920x1080 piksela označava sa 1080.

Uz razvoj televizijske tehnologije i sa pojavom savremenih TV prijemnika različitog formata ekrana u odnosu na standardnu televiziju, povećala se i rezolucija. Tako sada imamo nove standardne rezolucije TV ekrana od kojih se verovatno najčešće sreću sledeće:

  • 1080x720
  • 1280x720
  • 1366x768
  • 1920x1080

Treba napomenuti i to da danas postoji veliki broj drugih standardnih rezolucija. Uz stalni razvoj mobilnih telefona i digitalnih kamera i aparata raznih dimenzija, pojavilo se i mnoštvo ekrana raznih veličina, pa su uvedene rezolucije primenjene svrsi kojoj uređaj služi. Tako na primer, nije potrebna ista rezolucija ekrana na uređaju koji samo pušta muziku i pokazuje listu pesama i nekom mobilnom telefonu na kome je moguće gledanje video klipova.