Авала међу топ 5 туристичких дестинација у Београду – Викендом торањ посети 5.000 људи

Авала, заштићено природно добро, предео изузетних одлика и Авалски торањ са већ познатим квалитетима видика, неометаног на било коју страну да се гледа, имају изузетан значај за туристичку понуду Београда и Србије.

Видик са Авалског торња је свакако најпопуларнији како за Београђане, посетиоце из Србије, тако и за госте у транзиту и туристе. Колико је ово атрактивна дестинација, међу првих пет у Београду, најбоље показује статистика где по подацима ЈП ‘’Емисиона техника и везе’’ више од 160.000 домаћих и страних туриста годишње посети видиковац и кафе бар на Авалском торњу. У јеку туристичке сезоне, од априла до септембра, само током викенда торањ посети око 5.000 људи. Такође, на званичну статистику треба додати и велики број Београђана и гостију који Авалу посете у сопственом аранжману.

Према речима в. д. секретара за привреду Београда Милинка Величковића, комплекс Авале у целини, заштићен као предео изузетних одлика и део подручја посебне намене Авала-Космај, за Град Београд је туристичка локација од изузетног значаја која има велики развојни потенцијал, нарочито у области туризма.

Сам Авалски торањ није само стратешки важан телекомуникациони објекат, већ и место које поред домаћих и страних туриста, посећују државни званичници и други угледни гости из јавног и друштвеног живота.

Од како су, средствима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, ове сезоне отворени нови садржаји, попут етно продавнице, кафеа, туристичког инфо центра и сувенирнице ТОС-а, дечјег игралишта са кафеом, мултифункционалних спортских терена, лифта за особе са инвалидитетом, број посетилаца је повећан за још 10 одсто, а очекујемо да ће се остваривати континуиран раст, каже Величковић.

У том правцу иду и циљеви Секретаријата за привреду који, како каже Величковић, континуирано ради на ревитализацији Авале и обогаћивању инфраструктуре. Осим тога, циљ су и нови спортско рекреативни, културни и други садржаји.

Трудимо се да организујемо и помогнемо бројне манифестације и догађаје, радимо на развоју туризма специјалних интереса имајући у виду бројне неискоришћене могућности, примера ради, за бициклисте као сегмент посебних интересовања. Подржавамо програме разгледања града, манифестације које организују спортски савези и удружења, развој програма „моунтин бикинг“ на више локација, објашњава Величковић.

Он додаје да ће Град наставити са активностима које ће популарисати Авалу и Авалски торањ као туристичку атракцију и афирмисати изузетну причу о старом торњу.

Неке од активности биће мобилизација познатих личности и грађана на прикупљању средстава, али и подстицање Феријалног савеза, планинарских друштава, извиђача и оријентираца да организују више излета и такмичења.

До сада, значајна средства у комплетну изградњу и санацију комплекса торња 2016. и 2017. године издвојило је Министарство трговине кроз пројекте развоја туризма у Србији и ЈП ЕТВ из сопствених средстава. Град Београд је помогао да се асфалтира део Авалског пута, а ЈКП „Зеленило Београд’’ је извело радове на озелењавању комплекса.

У претходној недељи извршени су радови у оквиру редовног одржавања саобраћајница на путу који води ка Авалском торњу, где су се одржавале ауто-мото трке. Настоји се да се изнађе трајније решење за превоз туриста и излетника до наше најближе планине, додаје Величковић.

За сада, током сезоне посетиоцима и туристима на располагању су туристички аутобуси СП Ласте и БС турса и сезонска градска аутобуска линије 400, која саобраћа викендом од Трошарине до Авалског торња. У време одржавања манифестација се додатно појачава превоз, како би се омогућио одлазак већем броју посетилаца на Авалу.

Туристичка организација Београда, у сарадњи са Ластом, организује викенд обиласке Авале отвореним туристичким аутобусом. У питању је туристички програм који се реализује годинама за редом и који бележи све већи број посетилаца.

Поред Торња на Авали који је значајна и важна туристичка атракција нашег града, обилазе се и Споменик незнаном јунаку, подигнутом на месту средњевековног града Жрнова, и друге локације. Туристима је на располагању и новоотворени инфо центар – кажу у ТОС и додају да би додатни угоститељски објекти свакако могли обогатили понуду садржаја који су на располагању посетиоцима.

Споменик незнаном јунаку

Средњовековна тврђава Жрнов, једна од шест најзначајнијих утврђења у Србији, смештена је на највишем врху Авале, на 511 метара надморске висине. Саградили су је Келти, који су се, према оценама археолога, на том подручју бавили рударством још пре 4.000 година. На темељима утврђења Римљани су касније саградили осматрачницу одакле би чували Сингидунум и руднике на обронцима планине.

Касније су Срби ту сазидали тврђаву, а Османлије је потом ојачале за напад на Београд. Добро очувани остаци града, по одлуци краља Александра И Карађорђевића, дигнути су у ваздух 1934. да би се на врху Авале подигао споменик војницима погинулим у Првом светском рату.

Споменик Незнаном јунаку подигнут је по нацртима вајара Краљевине Југославије Ивана Мештровића.

Београд, Шумадија и Банат „на длану“

Гондола торња има седам нивоа од којих су два предвиђена за туристе, а остали су намењени техничким уређајима. На висини од 122 метра налази се тераса са видиковцем, са које се простире поглед на широку панораму Београда, целу Шумадију, Банат и готово пола Србије.

Само три метра испод видиковца налази се кафе-бар. До видиковца и бара посетиоци се превозе непуних 40 секунди, помоћу два лифта. На платоу испод „ногу“ торња и око њега налазе се летња башта, бина за културно-уметничке програме и панои за изложбе.

погледајте комплетан текст http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2017/turizam_sajt_1.pdf